Nekada davno, živela je jedna, sasvim obična reč: inflammable, koja je ljude vredno upozoravala da je nešto zapaljivo.
Potiče od latinske reči “inflammare” od koje smo dobili glagol “inflame” (zapaliti), a možda ste je čuli i kod nas, od nekog lekara, na primer, kada umesto upala, kaže – inflamacija. U engleskom postoji i izraz “in flames” da pokaže da je nešto u plamenu (logično – “in” znači: “u”), pa tu i treba potražiti značenje ove reči koja to više nije.
Ljudi brzo uče – pa su tako (sasvim ispravno) usvojili da prefiks in pokazuje nešto suprotno – active / inactive, sensitive / insensitive, itd. Međutim, ovaj prefiks može da služi i kada nešto pojačavamo (razbesneti – infuriate), ili kada uranjamo dublje u neku temu uz postavljanje pitanja – a da bismo saznali više: inquire, ili kada delujemo iznutra, pa izvršimo invaziju (invade).
Ali, duh iz boce je već iskočio – i krenulo je zbunjivanje sa dalekosežnim posledicama, jer: pretpostavljate šta se desi kada za nešto mislite da je NEzapaljivo, dok je to nešto, u stvari, zapaljivo? Da bi izbegli dalja povređivanja (sa smrtnim ishodima), američka nacionalna asocijacija za zaštitu od požara (NEPA) je, još 20-ih godina prošlog veka krenula sa predlozima da se ukine reč i prestane sa samospaljivanjem! I, naravno da je usvojeno.
Sada dolazimo do novog problema, ukoliko je nova reč za zapaljivo flammable – moramo da izmislimo i nešto za nezapaljivo – pa se tako rodila, ni kriva ni dužna, reč: non-flammable,
