Modalni glagoli se još nazivaju i defektni ili nepotpuni glagoli, jer, kako i sama reč nagoveštava, nemaju oblike za sva vremena. Zovu se modalni zato što modeliraju (upotpunjuju) značenje – ne menjaju ga u potpunosti.
Na primer: I swim & I can swim su različite rečenice, ali je glavni glagol (swim) onaj koji nosi značenje, can nam samo pomaže da uobličimo značenje i poručimo nekome da umemo da plivamo, naspram iznošenja činjenice da plivamo svakodnevno.
Can, could, will, would, may, might, must, shall, and should su, da kažemo: pravi modalni glagoli, dok postoje i polu-modalni glagoli, koje nazivamo tako zato što mogu da imaju i modalno značenje ali i da vrše funkciju glavnog glagola: dare, need, ought to, used to, have to, be able to, etc.
Njima iskazujemo razne ideje, kao što su: mogućnost/sposobnost (i stepen mogućnosti, tj. služe nam da iskažu koliko je nešto verovatno da se dogodi), namera, dozvola, savet, kritika, očekivanja, sigurnost i još svašta nešto.
Ove glagole nazivamo i nepotpunim i zato što ne mogu stajati samostalno (sem u kratkim odgovorima:
Can you swim / Yes, I can), tj:
uvek stoje ispred nekog drugog glagola čije značenje upotpunjuju.
Ono što će ti se sigurno dopasti, je da – pošto su u pitanju modalni glagoli, njima nisu potrebni nastavci za vremena, pa na primer ne kažemo:
Hecansswim, već: He can swim.
Kada postavljamo pitanje, ne kažemo:
Do you canswim, već: Can you swim?
Stvari su malo uprošćene kada pravimo negacije i pitanja, ali moramo da naučimo oblike za druga vremena, kao i koje oblike nekada modalni glagoli pozajmljuju da bismo mogli da ih upotrebimo u određenom vremenu.
Da rezimiramo: modeliraju već postojeće značenje, nemaju sve oblike, grade negaciju dodavanjem not, a pitanja pravimo jednostavnom inverzijom.
Glagol can je jedini glagol u engleskom jeziku koji se piše zajedno sa negacijom not: cannot.
Za više informacija i vežbanja sa modalnim glagolima pogledaj sekciju: modalni glagoli.
